Храм Светог Николе у Милошевцу

Православна Црква постоји и живи унутар историје те пролази кроз њу без губљења свог идентитета. Ово је врло важан аспект Цркве, који при том није напред осигуран. С обзиром да смо сведоци да су неке хришћанске цркве живот у историји започеле истинским идентитетом, а завршиле тако што су промениле свој идентитет, те се с правом питамо да ли су уопште цркве или не, питање идентитета Цркве очигледно захтева велику опрезност.

И за нас православне ово је опомена коју треба да узмемо са озбиљношћу. Јер, чињеница је да у свеукупној нашој активности, која чини да понекад осећамо самозадовољство, постоји и за нас велика опасност да одступимо од идентитета Цркве, те да више у суштини не будемо Црква, већ нешто друго, то јест једно другачије тело.

Када кажемо да идентификујемо једно биће, под тим заправо подразумевамо да указујемо на његову различитост, посебност. Другим речима, ми заправо одређујемо оне елементе који нам не дозвољавају да заменимо ово биће неким другим. Тако, кад кажемо, примера ради, да сваки од нас има своју легитимацију код полиције, то управо значи да држава настоји да установи посебност свакога од нас. Са циљем да не дође до замене међу грађанима, држава уписује име, презиме, као и друге податке сваког од нас, штавише, узима и отисак прста. Све ово има за крајњи циљ да се избегне замена једне личности неком другом. Идентификација, дакле, има за циљ посебност, при чему овај идентитет, посебност, никад не може бити апсолутан, те нам то заправо и ствара потешкоће кадажелимо да говоримо о нечијем идентитету. Наиме, сва имена, или пак елементи распознавања, који се садрже у нашим личним картама (занимање, висина и слично), могу се наћи и код више других људи и то поготово данас, посебно ако имамо у виду генетски инжењеринг и у последње време све актуелнији поступак клонирања. Тако, чак ни отисци прстију неће више моћи да осигурају посебност једног бића. Видимо дакле да је врло тешко одредити апсолутну посебност и идентитет једног бића. То што тражимо приликом идентификације нечега, или то што називамо "суштинска разлика", онај је, дакле, елеменат који се тиче само једног одређеног бића и никог другог.

Синоћ је његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Господин Василије служио бденије у храму Успенија Пресвете Богородице у Брчком.

Преносимо вам дио надахнуте бесједе Владике Василије о јединству српскога народа:

“Данас поједини умјесто да раде на јединству једних са другима раде на разједињавању. Цијепају се политичари, браћо и сестре. . Једна странка цијепа се на двије или три. Други опет, ради своје личне користи стварају некакве нове партије. Умјесто да српске партије заједно раде, да дувају у исти балон, оне се разједињују. Поједини ради личне користи раједињују народ, разједињују и раздиру организам Свете Цркве и Бога зарад својих личних интереса.

Ми из Цркве ћемо почети послије Васкрса, када дође вријеме, да у Црквама клетву вршимо а то значи: Нека је проклет онај који ради личне користи цијепа јединство српскога народа.

У сриједу 9. априла у Брчком је одржан семинар "Примјена закона о слободи вјере и правни статус цркава и вјерских заједница у БиХ" у организацији Међурелигијског вијећа БиХ и сарадњи са Министарством за људска права и избјеглице.

"Закон о слободи вјере и правном положају цркава и вјерских заједница у БиХ је доста недоречен и треба га надоградити подзаконским актима или на неки други начин", сматра намјесник Брчанског намјесништва Српске православне цркве (СПЦ) протојереј-ставрофор Славко Максимовић.

Он је рекао новинарима да је необјашњиво да садржај овог закона, усвојеног прије четири године, још није познат многим вјерским службеницима.

Отац Славко је у паузи семинара посвећеног овом закону, који организовало Међурелигијско вијеће БиХ у сарадњи са Министарством за људска права и избјеглице, истакао да су одредбе закона које су добре већ заживјеле у пракси, али да има доста недоречености.

Сваке године, у петак IV Недеље васкршњег поста, свештеници брчанског намјесништва се исповиједају и држе заједно са Епископом радни састанак. Ове, 2008. године 04. априла, одржан је братски састанак у Милошевцу. Преосвећену Литургију је служио Епископ Василије са двојицом свештеника и ђаконом. На Литургији је проповиједао протонамјесник Миодраг Стевановић о посту - поријекло и значај поста, подјела постова и значај поста за спасење људске душе.

На литургији је било присутно доста дјеце, који су у народним ношњама дочекали свога Владику и свештенике. По завршетку Литургије, вјернима се обратио Епископ Василије, који је у својој Архипастирској проповједи позвао све присутне на праштање и појачану молитву, да би могли дочекати највећи хришћански празник – Васкрс. Нарочито се Владика обратио дјеци, која су нада наша, наше цркве и нашег народа, да они својим примјерима показују како би и њихови родитељи требали да редовније иду у цркву.

Драги моји парохијани, драги Милошевљани,
драга браћо и сестре и сви људи добре воље,

Ево, налазимо се већ у четвртој недељи часног поста гдје дочекујемо највећи празник, празник над празницима, Свето Христово Васкрсење.

На Васкрс славимо успомену на васкрсење из гроба Господа Исуса Христа – побједу над смрћу и темељ наше хришћанске вјере, јемство наше наде и хране наше хришћанске љубави.

Васкрс је дан радости вјечне, јер тада је Христос доказао своју божанску моћ, када је сломио најјаче оружје у рукама сатане, а то је смрт. На тај велики дан испунило се очекивање и жеља свих праведника и пророка од Адама до Св. Јована Крститеља. Зато света Мати, православна Црква пјева на Васкрс  овако: „Ово је дан који створи Господ, радујмо се и веселимо се њему“.

Представници локалне заједнице и медија, данас 06. марта 2008. године поново су посјетили породицу Симендић Маре и Петра из Милошевца која је суочена са тешком болешћу сина Срђана. Једанаестогодишњи Срђан болује од церебралне парализе и епилепсије, непокретан је, не може самостално да сједи и има само дјелимичну контролу држања главе.

У току је хуманитарна акција прикупљања новчаних средстава за лијечење обољелог Срђана. Позивом на број 1412 из фиксне и мобилне мреже Телекома Српске можете донирати 1 КМ. Акција траје од 01.03.2008. године до 31.03.2008. године.